„Moj brat Muhamed Ali“: Sveobuhvatna biografija najvećeg boksera svih vremena
Muhamed Ali se naširoko smatra najboljim bokserom teške kategorije svih vremena, koji je stekao poštovanje jer se zalagao za ljudska prava, divljenje zbog svoje pesničke rečitosti, a voleli su ga ljudi svih vera i nacija širom sveta.
Na vrhuncu slave bio je najprepoznatljivija i najzastupljenija osoba u svetskoj štampi. Pored toliko drugih biografija, dokumentaraca i holivudskih filmova o njemu, da li nam ova knjiga nudi nešto novo?
„Moj brat Muhamed Ali“ čitaocima opisuje detinjstvo slavnog boksera, njegovu neverovatnu karijeru i život nakon boksa. Priča Rahmana Alija, njegovog jedinog brata, najprivlačnija je upravo zbog toga što je lična pripovest čoveka koji je živeo, trenirao i skoro svuda putovao sa šampionom, dok je istovremeno prepuna njegovim razmišljanjima i fascinantnim novim informacijama.
Među mnogim iznenađujućim neispričanim pričama, Rahman Ali otkriva kako je njegov brat dobijao pretnje smrću od mafije, kako je ujedinio Bitlse zarad dobrotvornog koncerta i kako je dobio poziv da predaje poeziju na Oksfordskom univerzitetu.
Iako je pred kamerama bio drzak, Muhamed Ali je kod kuće i sa prijateljima bio skroman porodični čovek koji je uvek tražio načine da usreći obične ljude.
Bivši američki fudbaler Džim Braun u predgovoru piše da ga je Muhamed redovno pozivao da „prošetaju među ljudima“ i „oraspolože ljude... Koliko tako poznatih ličnosti bi uopšte pomislilo da se naprosto prošeta među običnim svetom i da proćaska sa svakim?“
Iako je u ringu nemilosrdan protivnik, van njega je bio zagovornik pacifizma – njegova vera je snažno uticala na takav pogled na svet. Rahman Ali raskrinkava zabludu da je Malkom X uveo njegovog brata u Islamsku naciju, i za razliku od lika koga Vil Smit tumači u biografskom filmu, Muhamed Ali je bio shrvan kada je Malkom ubijen i nije želeo javno da govori o tome sve dok sredinom sedamdesetih nije napustio Islamsku naciju.
Vera je imala ogromnu ulogu u njegovom životu, jer se posvetio pripremama za „susret sa Bogom“ i sarađivao je sa različitim muslimanskim organizacijama kako bi proširio reč islamsku.
To je uzrokovalo neku vrstu nastavka čuvene Grmljavine u džungli, jer je jednom prilikom Džordž Forman posetio svog prijatelja i pokušao da ga preobrati u hrišćanstvo: „Moraš da se okreneš Isusu Hristu“, govorio je Forman, recitujući niz propovedi iz Biblije.
Muhamed nikada nije voleo da mu neko drži propovedi u rođenoj kući, pa je uzvratio sa nekoliko citata iz Kurana. „Odatle su stvari eskalirale, jer su se obojica razgoropadili. To je bio nastavak Grmljavine u džungli, osim što se nisu tukli, već su se gađali citatima iz Biblije i Kurana“, navodi se u knjizi.
Muhamed Ali je žarko želeo da upozna muslimane van Amerike, zbog čega je putovao širom Afrike, Azije i Bliskog istoka kako bi ih upoznao.
Mnogo puta je posetio region Velikog srednjeg istoka, 1972. godine je bio na hodočašću i 1982. posetio Ujedinjene Arapske Emirate kako bi sakupio novac za gradnju džamija u Americi.
Glasno je zagovarao palestinsku borbu i 1985. godine je putovao u Izrael da bi izdejstvovao oslobođenje palestinskih i libanskih zatvorenika u okupiranom južnom Libanu. Pred početak Prvog zalivskog rata 1990. godine, iako je patio od Parkinsonove bolesti i uz jako negodovanje predsednika Džordža Buša, Muhamed Ali je ubedio Sadama Huseina da oslobodi 15 američkih talaca.
Manje je poznato njegovo putovanje u Iran 1993. godine, kada je pregovarao u razmeni zatvorenika posle Iračko-iranskog rata.
Ova biografija takođe otkriva koliko je Muhamed bio ranjiv, otvoreno govori o njegovim neuspesima i pažljivo obrazlaže sa kakvim se porodičnim izazovima suočavao i kakve je loše finansijske odluke pravio.
Ovakvo tumačenje sumnje u sebe, straha i kajanja tera na razmišljanje i otkriva nam ljudsku stranu čoveka obavijenog mitovima. Možete jasno da osetite Rahmanovu frustraciju kada priča o tome kako je njegov brat uvek dopuštao da ga obrlate nepošteni savetnici u vezi sa poslovnim projektima, čime je gubio velike svote novca ili ih poklanjao „prijateljima“ koji su ga iskorišćavali.
Uprkos tome, nikada nije bio ogorčen i nastavljao je da daje novac onima kojima je bio potreban i podržavao je brojne humanitarne organizacije.
Ova knjiga je veoma prijatno štivo koje dodaje nove detalje u dobro poznatu priču o Muhamedu Aliju. Ona beleži kako se ugled ove legende transformisao od negativnog ka pozitivnom tokom perioda od pet decenija. Na početku karijere su ga prikazivali kao arogantnu, rastrojenu političku ličnost, dok je, kao i njegov prijatelj Malkom X, rehabilitovan kroz američku popularnu kulturu.
Ova rehabilitacija ne daje dovoljno na značaju temeljnom uticaju njegovog početka života u javnosti, otvorenim kritikama rasizma i spoljne politike Amerike, Crnačkom ponosu i veri.
Bio je zahtevan čovek koji je tražio pažnju javnosti, ali je u velikoj meri mario za duševno stanje ljudi. Bio je jednako srećan kada bi razgovarao sa siromašnim neznancima ili sa slavnim ličnostima. Rahman kaže da je njegov brat „koristio boks kao sredstvo za veća dela“.
To je svakako radio – njegov pozitivni uticaj rušio je granice i nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta. Kako brat slavnog sportiste navodi: „Moj brat nije bio samo svetski šampion – on je pripadao svetu.“
Autor: Sadek Hamid
Izvor: english.alaraby.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin
Na vrhuncu slave bio je najprepoznatljivija i najzastupljenija osoba u svetskoj štampi. Pored toliko drugih biografija, dokumentaraca i holivudskih filmova o njemu, da li nam ova knjiga nudi nešto novo?
„Moj brat Muhamed Ali“ čitaocima opisuje detinjstvo slavnog boksera, njegovu neverovatnu karijeru i život nakon boksa. Priča Rahmana Alija, njegovog jedinog brata, najprivlačnija je upravo zbog toga što je lična pripovest čoveka koji je živeo, trenirao i skoro svuda putovao sa šampionom, dok je istovremeno prepuna njegovim razmišljanjima i fascinantnim novim informacijama.
Među mnogim iznenađujućim neispričanim pričama, Rahman Ali otkriva kako je njegov brat dobijao pretnje smrću od mafije, kako je ujedinio Bitlse zarad dobrotvornog koncerta i kako je dobio poziv da predaje poeziju na Oksfordskom univerzitetu.
Iako je pred kamerama bio drzak, Muhamed Ali je kod kuće i sa prijateljima bio skroman porodični čovek koji je uvek tražio načine da usreći obične ljude.
Bivši američki fudbaler Džim Braun u predgovoru piše da ga je Muhamed redovno pozivao da „prošetaju među ljudima“ i „oraspolože ljude... Koliko tako poznatih ličnosti bi uopšte pomislilo da se naprosto prošeta među običnim svetom i da proćaska sa svakim?“
Iako je u ringu nemilosrdan protivnik, van njega je bio zagovornik pacifizma – njegova vera je snažno uticala na takav pogled na svet. Rahman Ali raskrinkava zabludu da je Malkom X uveo njegovog brata u Islamsku naciju, i za razliku od lika koga Vil Smit tumači u biografskom filmu, Muhamed Ali je bio shrvan kada je Malkom ubijen i nije želeo javno da govori o tome sve dok sredinom sedamdesetih nije napustio Islamsku naciju.
Vera je imala ogromnu ulogu u njegovom životu, jer se posvetio pripremama za „susret sa Bogom“ i sarađivao je sa različitim muslimanskim organizacijama kako bi proširio reč islamsku.
To je uzrokovalo neku vrstu nastavka čuvene Grmljavine u džungli, jer je jednom prilikom Džordž Forman posetio svog prijatelja i pokušao da ga preobrati u hrišćanstvo: „Moraš da se okreneš Isusu Hristu“, govorio je Forman, recitujući niz propovedi iz Biblije.
Muhamed nikada nije voleo da mu neko drži propovedi u rođenoj kući, pa je uzvratio sa nekoliko citata iz Kurana. „Odatle su stvari eskalirale, jer su se obojica razgoropadili. To je bio nastavak Grmljavine u džungli, osim što se nisu tukli, već su se gađali citatima iz Biblije i Kurana“, navodi se u knjizi.
Muhamed Ali je žarko želeo da upozna muslimane van Amerike, zbog čega je putovao širom Afrike, Azije i Bliskog istoka kako bi ih upoznao.
Mnogo puta je posetio region Velikog srednjeg istoka, 1972. godine je bio na hodočašću i 1982. posetio Ujedinjene Arapske Emirate kako bi sakupio novac za gradnju džamija u Americi.
Glasno je zagovarao palestinsku borbu i 1985. godine je putovao u Izrael da bi izdejstvovao oslobođenje palestinskih i libanskih zatvorenika u okupiranom južnom Libanu. Pred početak Prvog zalivskog rata 1990. godine, iako je patio od Parkinsonove bolesti i uz jako negodovanje predsednika Džordža Buša, Muhamed Ali je ubedio Sadama Huseina da oslobodi 15 američkih talaca.
Manje je poznato njegovo putovanje u Iran 1993. godine, kada je pregovarao u razmeni zatvorenika posle Iračko-iranskog rata.
Ova biografija takođe otkriva koliko je Muhamed bio ranjiv, otvoreno govori o njegovim neuspesima i pažljivo obrazlaže sa kakvim se porodičnim izazovima suočavao i kakve je loše finansijske odluke pravio.
Ovakvo tumačenje sumnje u sebe, straha i kajanja tera na razmišljanje i otkriva nam ljudsku stranu čoveka obavijenog mitovima. Možete jasno da osetite Rahmanovu frustraciju kada priča o tome kako je njegov brat uvek dopuštao da ga obrlate nepošteni savetnici u vezi sa poslovnim projektima, čime je gubio velike svote novca ili ih poklanjao „prijateljima“ koji su ga iskorišćavali.
Uprkos tome, nikada nije bio ogorčen i nastavljao je da daje novac onima kojima je bio potreban i podržavao je brojne humanitarne organizacije.
Ova knjiga je veoma prijatno štivo koje dodaje nove detalje u dobro poznatu priču o Muhamedu Aliju. Ona beleži kako se ugled ove legende transformisao od negativnog ka pozitivnom tokom perioda od pet decenija. Na početku karijere su ga prikazivali kao arogantnu, rastrojenu političku ličnost, dok je, kao i njegov prijatelj Malkom X, rehabilitovan kroz američku popularnu kulturu.
Ova rehabilitacija ne daje dovoljno na značaju temeljnom uticaju njegovog početka života u javnosti, otvorenim kritikama rasizma i spoljne politike Amerike, Crnačkom ponosu i veri.
Bio je zahtevan čovek koji je tražio pažnju javnosti, ali je u velikoj meri mario za duševno stanje ljudi. Bio je jednako srećan kada bi razgovarao sa siromašnim neznancima ili sa slavnim ličnostima. Rahman kaže da je njegov brat „koristio boks kao sredstvo za veća dela“.
To je svakako radio – njegov pozitivni uticaj rušio je granice i nastavlja da inspiriše milione ljudi širom sveta. Kako brat slavnog sportiste navodi: „Moj brat nije bio samo svetski šampion – on je pripadao svetu.“
Autor: Sadek Hamid
Izvor: english.alaraby.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin
