Jednostavne priče o ptici, ljubavi, zlu, reci, smrti, usamljenosti, dvojniku, ogledalu, samoubistvu, strahu, brodu, uzaludnosti, biciklu, suzi, radosti, plemenitosti, moru... neosetno pređu u čudne povesti. U haiku romane. Ristovski sve priče zaodene u setu, u fantastiku, u humor. I to čini, često, majstorski, onako kako igra u pozorištu i na filmu. Božo Koprivica Svet viđen iz usamljeničke lože Lazara Ristovskog podseća na nesnimljeni film u kojem svako od nas može dobiti ulogu, veliku ili malu. Umetnik nije čovek koji o jednostavnim stvarima govori na komplikovan način, kako kaže Čarls Bukovski, već onaj ko komplikovane stvari može da objasni jednostavno. Jednostavne priče Lazara Ristovskog upravo su dokaz ove misli, zbrika nenametljivih, vešto napisanih storija o velikim malim ljudima, neopterećena viškom književne ambicije, na tragu Kapora i Čehova podjednako. Dejan Stojiljković