Iako pojedine rečenice briljiraju predstavljajući veoma vešto i mudro smišljene igre reči, za sam roman se ne bi mogla izreći ni približna pohvala.<br /><br />Na prvi pogled dobro smišljena priča obiluje neukusnim opisima diskutabilne opravdanosti, koji u manjoj meri doprinose razumevanju radnje a pri tome deluju pretenciozno i iritantno.<br /><br />Jedna od zamerki<br />je i da se priča vrlo malo sagledava iz ugla Ane, devojke u koju se Emil zvani Leopold navodno istog trena zaljubljuje, i zbog nje prihvata posao. Zbog nje, i novca, koji mu je potreban da bi živeo (\"živeo, i srećan nam bio\" - jedna od genijalnih igara rečima u romanu). <br /><br />Umesto što je pisao o tome kako se Ana dodiruje dok čita pronadjena pisma, mogao je da se bar na kratko stavi na njeno mesto i opiše kako se morala osećati dok neguje pukovnika Frojda, izbegla od nesreće, u gradu koji nije njen... <br /><br />Sve u svemu, jedna dobra ideja za priču, koja je mogla biti mnogo bolje i književnije obradjena.

<br />Na prvi pogled obična ljubavna priča dvoje mladih - mladog pisca Emila i mlade negovateljice Ane. Sreli su se kod ostarelog pukovnika koga su zvali Frojd, on treba da napiše njegovu biografiju a ona ga neguje. Spojeni pukim sticajem okolnosti, njih troje pLetu jedinstvenu priču istina, laži i sećanja. U suštini, pratimo priču o propuštenim prilikama, izneverenim nadama i očekivanjima, o svemu onome što je moglo i trebalo da se desi a nije ili se desilo onako kako niko od učesnika to nije želeo, pa svu tu istoriju života treba prikazati na što lepši i zanimljiviji način, i kad se na kraju ne zna šta je stvarno bilo a šta nije – nikoga nije briga za pravu istinu! -, cilj je prikazati da ti je život imao neki smisao...Svakog od učesnika ove priče muče i demoni prošlosti, i svi kao žive neki svoj život, svi kao vole, svi kao nešto rade i svi imaju svoj vlastiti pakao...Izuzetan roman, neobičan stil pisanja i način razmišljanja jednog mladog autora, uistinu jedno osvežavajuće delo.