Priča o slikarima impresionistima u Parizu krajem XIX veka, njihovom traganju za inspiracijom, svetlom i bojom za savršenu sliku i borbom za golu egzistenciju. Pominje se mali, smeđi, povijeni Bojar koji na originalan način pravi plavu boju i Plava, model sa sposobnošću da uđe u tuđa tela koja se slikarima sviđaju i tako im postaje muza. Priča o tzv. svetoj plavoj boji koja je retka i skupa, a pritom sazdana od ljubavi, strasti, bola, slave i moći, podstiče kreativnost, ali je i puna olova pa dolazi do trovanja, menjanja svesti, zaustavljanja vremena, stvaranja lažnih uspomena... Plava boja može da raspali maštu umetnika, može da im nadoknadi svu neizvesnost, rizike, mir koga su se odrekli radi slikanja, sve žrtve koje su prineli na oltar umetnosti.U ovom delu ćete na malo drugačiji način upoznati Tuluz-Lotreka, Monea, Manea, Sezana, Renoara, Gogena...a možda vam se taj način i dopadne. Svima njima je bitno da urade dobru sliku, jer slikar čija se dela ne prodaju, anonimni je slikar.

Zanimljivo, duhovito, maštovito,... Eto, sa tih nekoliko reči može da se opiše Murovo delo. Neke scene iz života poznatih slikara sa Monmartra, istorijski su potkovane, a neke su vešto izmaštane. Videćemo drugim očima Renoara, Sezana, Tuluz-Lotreka, Gogena, Pisaroa, Monea, Manea,... Gotovo sve impresioniste i začetnike impresionizma. A upoznajemo ih kroz raskrinkavanje izvesnog Bojara i Plave, koji postoje maltene otkako postoje i ljudi. Vinsentovi prijatelji, slikar-pekar Lisjen i Tuluz-Lotrek, sumnjaju da iza njegove smrti stoji Bojar. I počinje akcija u kojoj će nas Lotrek sve vreme zasmejevati svojim postupcima i izjavama. Slutićemo, ali do samog kraja se neće znati ko su dvoje koji postoje sve vreme. Pojavljuje se tu i Oskar Vajld, koji je, navodno, na osnovu Lotrekove priče o Bojaru, dobio inspiraciju za roman Slika Dorijana Greja. Rekoh - maštovito između ostalog...

Ova knjiga je poslastica. Nisam željela da dođe kraj. I uživala sam u svakoj stranici sa osmijehom i smijehom. Osjećala sam se kao da sam bila u Parizu tijekom razdoblja impresionizma i nikada neću gledati na plavu boju na isti način ponovo. Ovo je moja prva knjiga od Kristofera Mura, i ne mogu dočekati da pročitam nešto drugo od njega. Koiki je užitak naći novog autora čiji rad samo želite proždrijeti.

Mirjana Vlaisavljević

Konačno Mur na srpskom! Divno! Komediju kao žanr uglavnom ne čitam te sam tek nakon dosta nagovaranja i preporuka dao Muru šansu. "Sveta plava" je bila prva knjiga u koju sam zavirio bez neke čvrste namere da uradim više od toga. Knjiga počinje pričom o Van Gogu i meni najdražom njegovom slikom "Pšenično polje sa vranama" i to je bilo to: Sveta plava me je imala u šaci :) Stranu po stranu sam gutao kao hipnotisan potpuno opčinjen. Ređala su se remek dela jedno za drugim, slikari o kojima sam toliko toga znao pojavljivali su se pod potpuno drugačijim svetlom; svako poznaje svakog... Belle Époque i Pariz nikad nije izgledao privlačnije! Priča ide u svim pravcima, natopljena suptilnom humorom. Mraćete sebe stalno da podsećate da čitate fikciju a ne biografije slikara. Mada i pored toga Tuluz-Lotrek vam više nikada neće biti isti. A kad se završi ovo potpuno ludo putovanje odmah ćete krenuti na sledeće: do najbližeg muzeja ili galerije jer tamo imate sastanak sa ... videćete već kim :)