Davno sam ga čitala ali se sećam da je ostavio veliki utisak na mene. <br />Radnja te proguta i tera da nastaviš dalje. Za svaku preporuku.

Jelena Vasić

Jedan veoma lagan roman. Brzo cete ga svariti. Samo treba biti oprezan, jer nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Limunada + ovaj roman = pun pogodak za relaksaciju.

Jelena Vasić

Tema ovog kratkog romana je bolesna posesivnost. Ona koja predmet te opsesivno posesivne ljubavi vodi u bolest i ludilo, u zavisnost od drugih i nesposobnost za normalan, svakodnevni život. To nije prava jubav, jer prava ti ljubav dozvoljava da dišeš, da uživaš u svakom trenutku, a posesivna te ljubav guši, drži te u strahu i neizvesnosti...A sve je počelo slučajnim susretom u supermarketu i odvijalo se kao normalna ljubavna priča između Judit i Hanesa. Lično mislim da se Judit zaljubila u samu sliku ljubavi koju je Hanes osećao prema njoj, u to što je za njega bila nešto izuzetno. Prihvatila je da bude izabrana iako je oduvek više volela da sama bira. Kad je osetila da ta veza nije prava, da je guši, odlučila je da prekine i tad su započeli problemi jer Hanes nije nameravao da je se odrekne...Apsolutno savremena tema, teme ljubavi i posesivnosti su uvek aktuelne, a autor piše sa puno takta, razumevanja i osećajnosti, uz laganu dozu humora, pa ćete uživati u svakoj pročitanoj stranici.

Odlican uvid u to kako treba slusati svoj osecaj, instinkt i cim nesto (ne mislim na sitnice) ne prija otici. Dosada, usamljenost i ego brzo popustaju i pitaju se sta bi bilo kada bi...vecina ljudi tako udovoljava svom egu i ostane u vezi sa osobom koja nije kompatibilna. Interesantna knjiga , Danijel G. pise na nacin koji vas magnetski veze za knjigu i dodaje punu brzinu citanju. Steta sto nema vise njegovih knjiga :)

Knjiga počinje onako kako bi se to očekivalo od romana romantične prirode. Slučajan susret mučkarca i žene, potencijalnog para, ljubav, cvijeće, leptiri... Kako se radnja razvija, tako se polako stiče utisak da glavna junakinja ni sama ne zna šta želi od započete veze, te postaje, izvinite na slengu, prava paranoidna smaračica. I to traje neko izvjesno vrijeme. Međutim, kako se roman bliži kraju, tako radnja postaje dinamičnija, obrti prilično iznenađujući, a nesuvisla ponašanja razumljivija. Rekla bih, knjiga koju otvorite s iščekivanjem, oko sredine imate osjećaj da ćete umrijeti od dosade, pitate se šta bi sa spomenutim Kingom i Hičkokom, da biste posljednju trećinu romana pročitali, a onda je pročitali još jednom. U svakom slučaju neobično i zanimljivo. Glattauer je dobar, raznolik i neobičan pisac.