Izuzetna knjiga.Osvežavajuća.Ni nalik nekoj drugoj do sad pročitanoj.Iskrene preporuke.

Svi znamo za osećaj „deža vi“ – osećaj da smo već videli ili doživeli sadašnji trenutak. Ova priča je kombinacija osećaja „deža vi“ i odgovora na pitanje „...šta bi bilo da nije bilo...“. Ursula Tod se stalno ponovo rađa, stalno se vraća kao ista osoba u istim okolnostima, ali sa jakim predosećajima, zna unapred da će se nešto loše desiti pa pokušava da spreči ili izbegne neku situaciju ili neki događaj. Tako imamo srećne i nesrećne završetke, smrt u ranijem ili kasnijem uzrastu, a ona sama ima osećaj kao da putuje kroz vreme ili da je u nekom međusvetu. Treba li stalno pokušavati ispočetka sve dok se ne uspe kako valja? Ursula crpe iskustva prošlosti i budućnosti kako bi proživela sadašnji trenutak...Interesantna tema, paralelni univerzumi, mogućnost kreiranja jednog života – jedne sudbine bezbroj puta sve dok ne ispadne kako smo zamislili...Uživala sam čitajući!

Jako neobična knjiga. Reinkarnacija je zagonetna i privlačna tema. Mislim da mnogi veruju u nju i žele da ona zaista postoji samo da bi mogli da isprave greške iz ovog života misleći da će ga tako povesti u željenom pravcu. Cela ova knjiga je zasnovana na „šta bi bilo kad bi bilo“ i nebrojenim životima Ursule Tod. Njoj je data mogućnost da živi iznova i iznova sve dok ne smiri u životu za koji je zaista predodređena. Svakako zanimljivo i intrigantno je i planirano ubistvo Adolfa Hitlera i prilika da se promeni tok istorije i spasu milioni života. Ne dajte da vas uplaši obimnost knjige, nećete ni primetiti kad ste je pre pročitali.

Svima nam je često potrebna hrabrost, smelost, odvažnost da napravimo prvi ili dodatni korak u bilo čemu u životu kao što čini visibaba koja je \"prvi cvet koji podiže sirotu glavicu iznad zemlje.Kakva hrabrost!\" Takođe je neophodno, mada izuzetno teško, da izađemo iz zone komfora i da se vinemo kao lišće koje je \"s bukve opadalo i vijorilo se poput bronzanih papira\" i da načuljimo uši za neke drugačije tonove osim onoga što su \"zvuci poznatog života\", a isto tako je teško zasladiti život kad se desi da otvorite posudu a \"kocke šećera rasuše se kao bele domine po zemlji\". Dobro je čitati redove ispisane tuđim perom, učiti iz njih, diviti im se, pa čak i malo zavideti i biti ljubomoran na veštinu autora, ali nema razloga da i sami ne sklopimo i ne ispišemo nekoliko svojih rečenica, svojih redaka, pa makar to bilo i na stranicama \"listova krhkih poput osušenog lišća\".

Moj omiljeni deo u knjizi, po mom mišljenju najbolja rečenica u ovom delu, jeste: \"Postani ono što jesi, kad shvatiš šta je to\", pozdrav.