Šta sad da čitam? – 6 distopijskih romana
Kada vam svet deluje mračno, možda je pravo vreme da se bacite na literaturu u kojoj su prikazane još mračnije verzije realnosti. Jer nema ničeg boljeg nego pronaći utehu među distopijskim listovima hartije.
Foto: Pixabay
„Životinjska farma“ – Džordž Orvel
„Životinjska farma“ Džordža Orvela nesumnjivo je jedan od najboljih kratkih romana koji su ikada napisani na engleskom jeziku. To je obmanjujće jednostavna priča koju mogu čitati i starija deca. Govori o pobuni životinja, napisana je u formi bajke, a ipak je možemo iščitavati na mnogo različitih načina. Jasno je da je posredi i satira i alegorija. Orvel nije imao nameru da sakrije o kom režimu govori ova distopijska priča, o kojim političarima, već je nemilosrdno parodirao. U svakom slučaju, kao što je to slučaj sa svim sjajnim romanima, „Životinjska farma“ je i dan-danas relevantna i u sebi skriva brojne večne istine.
„Životinjska farma“ Džordža Orvela nesumnjivo je jedan od najboljih kratkih romana koji su ikada napisani na engleskom jeziku. To je obmanjujće jednostavna priča koju mogu čitati i starija deca. Govori o pobuni životinja, napisana je u formi bajke, a ipak je možemo iščitavati na mnogo različitih načina. Jasno je da je posredi i satira i alegorija. Orvel nije imao nameru da sakrije o kom režimu govori ova distopijska priča, o kojim političarima, već je nemilosrdno parodirao. U svakom slučaju, kao što je to slučaj sa svim sjajnim romanima, „Životinjska farma“ je i dan-danas relevantna i u sebi skriva brojne večne istine.
„Druga strana“ – Alfred Kubin
Glavni junak ovog romana, izvorno objavljenog 1909. godine, profesionalni je crtač, baš kao što je to bio i sam autor (Kubin je ilustrovao ovo svoje štivo i bio jedini austrijski pripadnik minhenskog pokreta ekspresionista „Plavi jahač“). Nakon oklevanja, bezimeni umetnik i njegova supruga prihvataju poziv bivšeg kolege sa studija glavnog junaka, enigmatičnog multimilionera Klausa Patere, da dođu u Perlu, središte Carstva snova, njegove privatne države smeštene na Daleki istok. Već u tunelu koji čini bitnu stanicu do pomenutog glavnog grada, a zapravo do drugog vremena i sasvim različitog prostora, prividno putovanje iz zadovoljstva poprima mračne predznake.
Glavni junak ovog romana, izvorno objavljenog 1909. godine, profesionalni je crtač, baš kao što je to bio i sam autor (Kubin je ilustrovao ovo svoje štivo i bio jedini austrijski pripadnik minhenskog pokreta ekspresionista „Plavi jahač“). Nakon oklevanja, bezimeni umetnik i njegova supruga prihvataju poziv bivšeg kolege sa studija glavnog junaka, enigmatičnog multimilionera Klausa Patere, da dođu u Perlu, središte Carstva snova, njegove privatne države smeštene na Daleki istok. Već u tunelu koji čini bitnu stanicu do pomenutog glavnog grada, a zapravo do drugog vremena i sasvim različitog prostora, prividno putovanje iz zadovoljstva poprima mračne predznake.
„Sluškinjina priča“ – Margaret Atvud
Bela kapa širokog oboda i crveni ogrtač su postali simbol iste stvari: opresije žena. Roman iz 1985. godine autorke Margaret Atvud nam je urezao ovu sliku u dušu opisom distopijskog društva u bliskoj budućnosti, u kom su žene primorane na reproduktivno ropstvo kako bi nosile decu elitnih članova zajednice – a njihova pokornost i poniznost naglašene su upravo tom uniformom. Tokom više od trideset godina ta slika se pojavljivala na omotu ove knjige širom sveta, na posterima za filmsku verziju iz 1990. godine, u reklami za televizijsku seriju iz 2017. godine, čak i na ženama u stvarnom životu koje su protestovale zbog ograničavanja reproduktivnih prava.
Bela kapa širokog oboda i crveni ogrtač su postali simbol iste stvari: opresije žena. Roman iz 1985. godine autorke Margaret Atvud nam je urezao ovu sliku u dušu opisom distopijskog društva u bliskoj budućnosti, u kom su žene primorane na reproduktivno ropstvo kako bi nosile decu elitnih članova zajednice – a njihova pokornost i poniznost naglašene su upravo tom uniformom. Tokom više od trideset godina ta slika se pojavljivala na omotu ove knjige širom sveta, na posterima za filmsku verziju iz 1990. godine, u reklami za televizijsku seriju iz 2017. godine, čak i na ženama u stvarnom životu koje su protestovale zbog ograničavanja reproduktivnih prava.
„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi
Skoro 70 godina klasik naučne fantastike Reja Bredberija pokreće maštu, debate i pokrete otpora. Distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja – a onda shvata svoju grešku – kritikuje cenzuru na vrhuncu Hladnog rata. Roman je pun iznenađenja, kontradikcija i zabluda. Ovo remek-delo 20. veka prodato je u preko 10 miliona primeraka, dobilo je salvu pozitivnih kritika i osvojilo i nekoliko nagrada, uključujući nagrade Američke akademije za umetnost, Prometeus i Hugo. Bredberi je nominovan i za Gremi 1976. godine za audio-knjigu kojoj je posudio glas.
Skoro 70 godina klasik naučne fantastike Reja Bredberija pokreće maštu, debate i pokrete otpora. Distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja – a onda shvata svoju grešku – kritikuje cenzuru na vrhuncu Hladnog rata. Roman je pun iznenađenja, kontradikcija i zabluda. Ovo remek-delo 20. veka prodato je u preko 10 miliona primeraka, dobilo je salvu pozitivnih kritika i osvojilo i nekoliko nagrada, uključujući nagrade Američke akademije za umetnost, Prometeus i Hugo. Bredberi je nominovan i za Gremi 1976. godine za audio-knjigu kojoj je posudio glas.
„Krug“ – Dejv Egers
„Krug“ predstavlja veštu modernu sintezu sviftovske pronicljivosti i orvelovske sposobnosti predviđanja. Ovo je priča o Mej Holand, ženi u ranim dvadesetim koja je dobila posao u ogromnoj tehno-seksi kompaniji Krug, svojevrsnoj mešavini Fejsbuka, Gugla, Tvitera, PejPala i svih ostalih velikih onlajn konglomerata kojima smo do sada poverili svoje živote. Egersovo delo je toliko aktuelno i toliko precizno proniče u suštinu vremena u kome živimo da će u budućnosti verovatno uživati status jednog od najboljih satiričnih prikaza rane ere interneta.
„Krug“ predstavlja veštu modernu sintezu sviftovske pronicljivosti i orvelovske sposobnosti predviđanja. Ovo je priča o Mej Holand, ženi u ranim dvadesetim koja je dobila posao u ogromnoj tehno-seksi kompaniji Krug, svojevrsnoj mešavini Fejsbuka, Gugla, Tvitera, PejPala i svih ostalih velikih onlajn konglomerata kojima smo do sada poverili svoje živote. Egersovo delo je toliko aktuelno i toliko precizno proniče u suštinu vremena u kome živimo da će u budućnosti verovatno uživati status jednog od najboljih satiričnih prikaza rane ere interneta.
„Uzvišenost“ – Darko Tuševljaković
U Beogradu bliske budućnosti, naizgled po svemu nalik sadašnjem, junakinja romana živi bez oca i sa majkom koja postaje senilna starica. Nema iskrene prijatelje, stalnu vezu i dobar posao, a u sebi još nosi bolne ožiljke iz prošlosti. Ispisan kristalnim stilom, „Uzvišenost“, moguće je, postaje tačka od koje se neće meriti samo savremena srpska naučnofantastična i fantastična književnost, već i granica smelosti kojom se umetnički kvalitetno hvata sadašnji duhovni trenutak. I zbog toga je Tuševljakovićev roman jedan od retkih za koji radi vreme.
U Beogradu bliske budućnosti, naizgled po svemu nalik sadašnjem, junakinja romana živi bez oca i sa majkom koja postaje senilna starica. Nema iskrene prijatelje, stalnu vezu i dobar posao, a u sebi još nosi bolne ožiljke iz prošlosti. Ispisan kristalnim stilom, „Uzvišenost“, moguće je, postaje tačka od koje se neće meriti samo savremena srpska naučnofantastična i fantastična književnost, već i granica smelosti kojom se umetnički kvalitetno hvata sadašnji duhovni trenutak. I zbog toga je Tuševljakovićev roman jedan od retkih za koji radi vreme.
