Svevremenska tema ,pitko a duboko . Obavezno pričitati <br />

Orvel je svojim knjigama želeo da nam predoči političke nepravde i pri tome je često posezao za formom satire.“Životinjska farma” je neka vrsta primenjenog Komunističkog manifesta, poteklog pre svega iz Orvelovog revolta protiv Staljinove diktature u Sovjetskom Savezu, jer se Orvel, tada zakleti levičar i idealista,borio u Španskom građanskom ratu, gde su mu se, kako je sam navodio, otvorile oči.Ovo klasično delo političke literature, jezgrovita je basna koja lucidnim i metaforičnim jezikom osvetljava katastrofalne posledice diktature kao takve, bilo koje i sa bilo čije strane. Ono zapravo promišlja okolnosti i događaje koji su doveli do Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. god, a odatle u eru staljinizma. Zajedno sa “1984”,ova novela je Orvelu donela status modernog klasika, čije mračne ali genijalne vizije ne gube na aktuelnosti ni posle tolikih decenija, štaviše dobijaju na oštrini, jer “Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih”. Ogromna preporuka i obavezno štivo

Orvel u svojoj knjizi, svojevrsnoj basni-romanu, opisuje kako se jedan posve revolucionarni pokušaj promene sistema na čovečniji i bolji pretvara u nešto sasvim suprotno tome. Likovi koji su predstavljeni u knjizi jesu zapravo društvo u malom, pa tako svinje ukazuju na vladajuću klasu, Napoleon predstavlja tiranina, Bokser biva alegorija radničke klase, psi policija... Ove životinje nisu želele biti kao ljudi niti su želele patiti zbog njih pa su preuzele život u svoje ruke. Iako su sebe smatrale superiornijim u odnosu na ljude, ipak je ispalo da neke životinje i nisu ništa bolje od ljudi. Ili obrnuto rečeno. Svakako se prihvata kao aksiom. Na kraju, sve se svodi na jedno: koliko god se društvo trudilo održavati jednakost među ljudima (bilo da je reč o prošlom ili sadašnjem vremenu), u tome baš i ne uspeva. To će ostati jedan nedostižan ideal jer će uvek postojati privilegovani ljudi. I biće kao u Farmi da su sve životinje jednake, ali su neke ipak jednakije od drugih.

Поред изванредне, већини познате, идеје овог култног романа - политичке сцене пресвучене у алегоричну форму басне, парадокс револуције и све што иде уз тo, за мене је очаравајући и освежавајући било и сам Орвелов стил. Како је ту идеју речима изразио у 100 страна, а без збрзгања, дозирајући све, од увода преко перипетије и кулминације, остајући доследан у изражвању од почетка до краја, без икавих осцилација у квалитету које би читалац осетио, тако да се чита у даху.<br />А успео је да са тим опсегом текста изазове осећања код читаоца као један повећи роман, или више жанрова: од истинске дечије узбуђености и радости, навијачке подршке, аналитичности, контемплирарња, смеха до, опет истинског, страха, туге и језе.<br />Можда ниједно дело тако кратко, а тако обимно.

Orvel je knjigu pisao od novembra 1943. pa do februara 1944. godine u svojoj rodnoj Velikoj Britaniji. Vojni savez sa Sovjetskim Savezom u borbi protiv nacističke Nemačke, u to vreme, bio je na samom vrhuncu. Britanci su Staljina tada obožavali, a to je bila okolnost koju je Orvel mrzeo. U Velikoj Britaniji najpre nije mogao da nađe izdavača, jer, ono što je napisano kao bezazlena dečija priča, u stvarnosti je mračna satira i žestoka optužba na račun Staljinove diktature u Sovjetskom Savezu. „Životinjska farma\" je 1945. godine napokon objavljena. Majstor društvene kritike tada nije ni slutio da će „Životinjska farma\" postati klasično delo političke literature. Najzanimljivija spoznaja ovog dela je da su životinje na farmi izigrane i pretvorene u robove, a da su pritom bile uverene da žive slobodu i jednakost. Bez obzira na društveno uređenje država, kako kroz istoriju, tako i danas – spoznaja da sloboda može biti gora od ropstva ostavljena je na razmišljanje svim budućim generacijama!