Kada sam se pojavio na „Komik konu“, teško mi je bilo da to shvatim ‒ oko mene hiljade ljudi, strastvenih fanova. To je velika promena. Shvatite da postoji mnogo ljudi koji su zainteresovani za ono što radite, a opet, ne znam šta da radim sa tim podatkom. Dobijam informacije o tome koliko je primeraka knjige prodato... Moje prve dve knjige, koje su bile mirnije, kupilo je svega nekoliko ljudi a sada otkrivam da su milioni potpunih stranaca zainteresovani za moj rad, i to je vrlo prijatno saznanje. Takođe, na dubljem nivou, to je potpuno čudno jer radim sam u sobi. Tamo je tiho i mirno.

Niste napisali „Prolaz“ sa ovakvim ciljem. Kako je sve počelo? Jeste li samo želeli da napravite pauzu u svom radu?

Trebalo je da napišem nešto potpuno drugačije kada sam započeo rad na „Prolazu“. Napisao sam ga kao izazov koji mi je zadala moja, tada osmogodišnja, kćerka. Izazvala me je da napišem nešto o devojčici koja spašava svet. Prihvatio sam to ne misleći da ću zaista napisati takvu knjigu. Proveli smo devedesetak dana oblikujući priču, a za to vreme je trebalo da pišem neku drugu knjigu. Bila je to još jedna obična knjiga – sa kriminalističkim zapletom, ali svejedeno obična – a mi smo radili na ovoj priči. Kada smo završili, shvatio sam da je reč o nečemu izuzetno zabavnom. Odlučio sam da je napišem bez ikakve predstave o tome da li će još neko poželeti da je pročita. Već sam bio poznat, a izdavači baš i ne vole kada menjate žanrove. Napisao sam je iz zabave i onda se sve ovo desilo.

Izvor: unboundworlds.com
 Prevod: Dragan Matković