Sloboda nije nešto što se oduzima odjednom, već nestaje postepeno, kroz neizgovorene reči i skrenute poglede. Izgleda poznato? Društvo, u kom se smenjuju različiti režimi i vođe, ali metode ostaju iste. Istina se menja iz dana u dan. Kontrola jezika postaje kontrola misli, a kad jednom poveruješ da je dva i dva pet, potrebna ti je dozvola i da dišeš. Danas ekrani ne posmatraju nas, mi sami biramo da ih ne ispuštamo iz ruku. Umesto Velikog Brata imamo algoritme, koji nas prate bolje nego tajne službe, a umesto prisilne cenzure autocenzuru, koja nas uči da je sigurnije ćutati. Istorija se ne prepravlja samo u knjigama, već i u vestima, na društvenim mrežama, u kolektivnom pamćenju koje traje koliko i jedan viralni post. 1984 nas upozorava da najopasniji totalitarizam nije onaj koji se nameće silom, već onaj koji prihvatimo dobrovoljno u zamenu za lažni osećaj sigurnosti. Pitanje više nije da li živimo u Orvelovom svetu, već koliko nas još uvek vidi razliku između fikcije i stvarnosti.

Bezvremenski klasik koji je i dalje jednako relevantan i snažan kao u vreme kada je prvi put objavljen. Ovaj roman nas uvodi u mračni, distopijski svet u kojem vlada totalitarni režim, oličen u Velikom Bratu, koji kontrolira svaki aspekt života svojih građana, čak i njihove misli.<br /> Orvel kroz priču o Vinstonu Smitu istražuje najdublje teme &ndash; slobodu, istinu, manipulaciju i otpor. Kroz jeziv prikaz društva u kojem je čak i istina podložna promenama po volji vlasti, Orvel postavlja pitanje koliko je pojedinac spreman da se bori za svoje pravo na autonomiju i sopstveni identitet. Roman fascinira svojom preciznošću, snažnim simbolima i hrabrom kritikom tiranije, a Orvelov jezik čitaoca drži u napetosti do samog kraja. 1984 je knjiga koja nas podstiče na razmišljanje o društvenim sistemima, kontroli i slobodi, zbog čega i dalje ostaje nezaobilazno i neprolazno delo koje inspiriše generacije.<br /> <br />

Dugo sam se pitao da li da komentar napišem na novogovoru ali bojao sam se cenzure :-)<br />Obavezno pročitati! Distopijsko drustvo budućnosti, sa svim svojim mehanizmima za nadzor i kontrolu pojedinaca. Ideologija koja bilo kakav izbor i slobodnu volju čini ništavnom i nebitnom.

Prošlost, sadašnjost i budućnost. Pojmovi koji se neprestano vrte u ovom romanu sa razlogom. Imam utisak da što više vreme odmiče, ova knjiga dobija sve više na značaju. Dosta je zastrašujuće uopšte razmišljati o tome koliko je neophodno stalno biti na nekom oprezu, kolikogod to dramatično ili paničarski zvučalo. Distopija, u nekom ranijem periodu možda fantastika ili drama, sami procenite gde bi se najviše moglo kategorizovati. ,,Za koga, zapitao se on najednom, uopšte piše taj dnevnik? Za budućnost, za nerođene. Njegov um je na trenutak nastavio da se bavi sumnjivim datumom na stranici, a onda se naglo setio reči iz novogovora: dvomisao. Prvi put mu je sinulo koliko je krupno ovo čega se latio. Kako se komunicira sa budućnošću? To je po prirodi stvari nemoguće. Ili će budućnost podsećati na sadašnjost, u kom slučaju ga neće slušati: ili će biti drugačija, pa će njegove nevolje biti besmislene.\"

Dragan Stojanović

,,Bilo je neobično što se ne samo činilo da je izgubio sposobnost da se izrazi već je čak i zaboravio šta je prvobitno nameravao da kaže. Nedeljama se već pripremao za ovaj trenutak i nijednom mu nije palo na pamet da će mu trebati bilo šta osim hrabrosti. Samo pisanje bilo bi lako.\" Novo izdanje neprevaziđenog romana Džordža Orvela. Distopijski roman koji bi trebalo pročitati. Knjiga koja se pojavila još krajem 40-ih godina. Knjiga koja nam napominje da bi trebalo da budemo uvek na oprezu. Nekada pomislimo da previše paničimo. Ali da li je zaista tako? Nikada ne možemo da znamo šta donosi sutra, što je zastrašujuće ali je tako. Svakako jedna od knjiga koje bi trebalo da se nađu na policama.