Затварам књигу, уплакана, и под утиском каквим одавно нисам имала након прочитане књиге.<br /> Шта написати а &quot;не сплеткарити&quot;?<br /> Дефинитивно не препричавање, јер би то било сплеткарење над сплекарењима!<br /> Можда само обрисе мојих утисака и за мене нека главна обележја ове приче. А то су: љубав, туга, бол, живот и филозофија која прожима све то. Марија је осликала један догађај тако да сам га у потпуности доживела. Патила и созерцвала над животом и животним околностима ликова, и, најстрашније, осетила све као тако могуће и блиско, са дозом поистовећивња у неку руку. <br /> Филозофске конотације, иако терминологијом и појмовима и некада предугим реченицама могу претсављати потешкоћу да се разумеју неком ко није озбиљно читао филозофске књиге (овде преовладава утицај филозофске дипломе књижевнице), праве паралелу тока књиге и разних метафора, митолошких прича које употпуњују цело ово дело на прави метафизички начин.<br /> Велика препорука за домаћу књижевност!

Uzivala sam citajuci ovaj roman. Preporucila bih ga prvenstveno devojkama, tinejdzerkama. Mada sam ga sa uzivanjem citala u svojim zrelim godinama. Prelepa zivotna prica, divno napisan roman.

Divna, divna, divna knjiga!

Ljiljana Đorđević

Сјајна књига! Посебна препорука за младе људи пред којима су избори у љубави. Парафразираћу сјајног Душка Радовића - Човек треба да буде паметан два пута у животу. Када бира посао и партнера. Ко не буде, мора бити паметан целог живота.

Često nečiji najobičniji blagi osmah, utešna reč ili zagrljaj mogu poslužiti kao &quot;popravljač kvarova na duši&quot; i mogu da osvetle put. Istina, bude teško u početku, a ako nas i posle nekog vremena &quot;svetlost još uvek boli&quot; to može da znači da se na nju privikavamo polako, ali sigurno, da je prihvatamo i da više nije zaslepljujuća. Možda nikad nećemo osvestiti stanje koje će nam omogućiti da plutamo &quot;po životu kao lokvanji&quot; i da svake noći mirno zaspimo &quot;blaženi u svojoj neopterećenosti&quot;, ali svaki dašak pozitivne energije treba da prihvatimo oberučke i da te daške postepeno gomilamo dok nam se duša ne ispunjeni burom pozitivne energije, burom koja će oduvati sve teskobe i razneti ih u milijardu delića koji se nikad neće moći sastaviti. Trudimo se da budemo bezazleni kao golubovi za duše druge, ali ipak spletkarimo u dosluhu sa sopstvenom dušom, budimo spletkaroši, spletkaroši protiv nemira, teškoća, briga i svega što sputava polet našeg duha.